“Međunarodni karakter Oktobarske revolucije” Josif Staljin

“Međunarodni karakter Oktobarske revolucije” Josif Staljin

O desetogodišnjici Oktobra

„Pravda“, br. 255, 6-7 novembra 1927 g.

 

Oktobarska revolucija nije samo revolucija u „nacionalnom okviru“. Ona je, pre svega, revolucija internacionalnog, svetskog karaktera, jer znači radikalan zaokret u svetskoj istoriji čovečanstva od starog, kapitalističkog sveta k novom, socijalističkom svetu.

U prošlosti su se revolucije obično svršavale time što je jedna grupa eksploatatora smenjivala na kormilu države drugu grupu eksploatatora. Eksploatatori su se menjali, eksplatacija je ostajala. Tako je bilo za vreme oslobodilačkih pokreta robova. Tako je bilo u periodu ustanaka kmetova. Tako je bilo u periodu poznatih „velikih“ revolucija u Engleskoj, u Francuskoj, u Nemačkoj. Ne govorim o Pariskoj komuni, koja je bila prvi, slavni, junački ali ipak neuspeo pokušaj proletarijata da okrene istoriju protiv kapitalizma.

Oktobarska revolucija principijelno se razlikuje od tih revolucija. Ona postavlja sebi za cilj da ne zameni jedan oblik eksploatacije drugim oblikom eksploatacije, jednu grupu eksploatatora drugom grupom eksploatatora, nego da uništi svaku eksploataciju čoveka čovekom, da uništi sve eksploatatorske grupe bez izuzetka, da uspostavi diktaturu proletarijata, da uvede vlast najrevolucionarnije klase među svim ugnjetenim klasama koje su dosad postojale, da organizuje novo besklasno socijalističko društvo.

Baš zbog toga pobeda Oktobarske revolucije znači radikalan preokret u istoriji čovečanstva, radikalan preokret u istorijskoj sudbini svetskog kapitalizma, radikalan preokret u oslobodilačkom pokretu svetskog proletarijata, radikalan preokret u metodama borbe i oblicima organizacije, u načinu života i tradicijama, u kulturi i ideologiji eksploatisanih masa celog sveta.

To je razlog zbog kojeg Oktobarska revolucija ima internacionalni, svetski karakter.

Utome je koren onih dubokih simpatija koje prema Oktobarskoj revoluciji gaje ugnjetene klase svih zemalja, videći u njoj zalogu svog oslobođenja.

Mogli bismo navesti niz osnovnih pitanja po liniji kojih Oktobarska revolucija vrši uticaj na razvitak revolucionarnog pokreta u celom svetu.

1.

Oktobarska revolucija značajna je u prvom redu zbog toga što je probila front svetskog imperijalizma, oborila imperijalističku buržoaziju u jednoj od najvećih kapitalističkih zemalja i postavila na vlast socijalistički proletarijat.

Klasa najamnih radnika, klasa progonjenih, klasa ugnjetenih i eksploatisanih prvi put u istoriji čovečanstva uzdigla se do položaja vladajuće klase, pružajući zarazan primer proleterima svih zemalja.

To znači da je Oktobarska revolucija otvorila novu epohu, epohu proleterskih revolucija u zemljama imperijalizma.

Ona je oduzela oruđa i sredstva za proizvodnju spahijama i kapitalistima i pretvorila ih u društvenu svojinu suprotstavivši na taj način buržoaskoj svojini socijalističku svojinu. Time je ona demaskirala laž kapitalista da je buržoaska svojina neprikosnovena, sveta, večna.

Ona je istrgla vlast iz ruku buržoazije, lišila buržoaziju političkih prava, razorila buržoaski državni aparat i predala vlast sovjetima, suprotstavivši na taj način buržoaskom parlamentarizmu, kao demokratiji kapitalističkoj, socijalističku vlast sovjeta, kao demokratiju proletersku. Lafarg je bio u pravu kada je još 187. godine rekao da će sutradan posle revolucije „svi bivši kapitalisti biti lišeni izbornih prava“. Time je Oktobarska revolucija demaskirala laž socijal-demokrata da je sada moguć mirni prelaz k socijalizmu kroz buržoaski parlamentarizam.

Ali se Oktobarska revolucija na tome nije zaustavila niti mogla zaustaviti. Pošto je razorila staro, buržoasko, ona se prihvatila toga da radi novo, socijalističko. Deset godina Oktobarske revolucije jeste deset godina izgradnje partije, sindikata, sovjeta, kooperacije, kulturnih organizacija, saobraćaja, industrije, Crvene armije. Nesumnjivi uspesi socijalizma u SSSR na frontu izgradnje očigledno su pokazali da proletarijat može uspešno upravljati zemljom bez buržoazije i protiv buržoazije, da on može uspešno izgrađivati industriju bez buržoazije i protiv buržoazije, da on može uspešno rukovoditi čitavom narodnom privredom bez buržoazije i protiv buržoazije, i da on može uspešno izgrađivati socijalizam uprkos kapitalističkom okruženju. Stara „teorija“ da eksploatisani ne mogu bez eksploatatora, kao god što ni glava i ostali delovi tela ne mogu bez želuca, – nije samo svojina Menenija Agripe, poznatog rimskog senatora iz stare istorije. Ta je „teorija“ sada ugaoni kamen političke „filozofije“ socijal-demokratije uopšte, socijal-demokratske politike koalicije s imperijalističkom buržoazijom napose. Ta „teorija“, koja je dobila karakter predrasude, sada je jedna od najozbiljnijih prepreka na putu k revolucionisanju proletarijata kapitalističkih zealja. Jedan od najvažnijih rezultata Oktobarske revolucije jeste činjenica da je ona toj lažnoj „teoriji“ zadala smrtni udarac.

Treba li još dokazivati da ovi i slični rezultati Oktobarske revolucije nisu mogli niti mogu ostati bez ozbiljnog uticaja na revolucionarni pokret radničke klase u kapitalističkim zemljama?

Takve opštepoznate činjenice kao što su postepeni porast komunizma u kapitalističkim zemljama, sve veće simpatije proletera svih zemalja prema radničkoj klasi SSSR, najzad, pristizanje brojnih radničkih delegacija u zemlju sovjeta, nesumnjivo govore o tome da seme koje je Oktobarska revolucija posejala već počinje donositi plodove.

2.

Oktobarska revolucija poljuljala je imperijalizam ne samo u centrima njegove vladavine, ne samo u „metropolama“. Ona je zadala udarac i pozadini imperijalizma, njegovoj periferiji, potkopavši vladavinu imperijalizma u kolonijalnim i zavisnim zemljama.

Oborivši spahije i kapitaliste, Oktobarska revolucija raskinula je lance nacionalnog i kolonijalnog ugnjetavanja i od njega oslobodila bez izuzetka sve ugnjetene narode jedne ogromne države. Proletarijat ne može osloboditi sebe ne oslobađajući ugnjetene narode. Karakteristična crta Oktobarske revolujcije jeste činjenica da je ona u SSSR izvršila nacionalne i kolonijalne revolucije ne pod zastavom nacionalne mržnje i međunarodnih sukoba, nego pod zastavom uzajamnog povjerenja i bratskog zbliženja radnika i seljaka svih nacionalnosti SSSR, ne u ime nacionalizma, nego u ime internacionalizma.

Baš zbog toga što su nacionalne i kolonijalne revolucije kod nas izbršene pod rukovodstvom proletarijata i pod zastavom internacionalizma, baš zato što su se narodi-partije, narodi-robovi, prvi put u istoriji čovečanstva uzdigli do položaja zaista slobodnih i zaista jednakih naroda, pružajući zarazan primer ugnjetenim narodima celog sveta.

To znači da je Oktobarska revolucija otvorila novu epohu, epohu kolonijalnih revolucija, koje se u ugnjetenim zemljama sveta vrše u savezu s proletarijatom, pod rukovodstvom proletarijata.

Ranije je „bilo uobičajeno“ misliti da je svet od pamtiveka podeljen na niže i više rase, na crne i bele, od kojih su prve nesposobne za civilizaciju i osuđene da budu objekat eksploatisanja, a druge predstavljaju jedine nosioce civilizacije, pozvane da eksploatišu prve. Sada tu legendu treba smatrati razbijenom i odbačenom. Jedan od najvažnijih rezultata Oktobarske revolucije jeste činjenica da je ona toj legendi zadala smrtni udarac, pokazavši na delu da su oslobođeni neevropski narodi, uvučeni u struju sovjetskog razvitka, sposobni isto onako kao i evropski narodi da pokrenu napred zaista progresivnu kulturu i zaista progresivnu civilizaciju.

Ranije je „bilo uobičajeno“ misliti da je jedini metod oslobođenja ugnjetenih naroda metod buržoaskog nacionalizma, metod razdvajanja jedne nacije od druge, metod njihovog razjedinjavanja, metod jačanja nacionalne mržnje među radnim masama različitih nacija. Sada tu legendu treba smatrati opovrgnutom. Jedan od najvažnijih rezultata Oktobarske revolucije jeste činjenica da je ona toj legendi zadala smrtni udarac, pokazavši na delu mogućnost i celishodnost proleterskog, internacionalnog metoda, pokazavši na delu mogućnost i celishodnost bratskog saveza radnika i seljaka najrazličitijih naroda na načelima dobrovoljnosti i internacionalizma. Postojanje Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika, koji je prototip budućeg ujedinjenja trudbenika svih zemalja u jedinstvenu svetsku privredu, ne može a da ne služi kao direktan dokaz za to.

Ne treba ni govoriti da ovi i njima slični rezultati Oktobarske revolucije nisu mogli niti mogu ostati bez ozbiljnog uticaja na revolucionarni pokret u kolonijalnim i zavisnim zemljama. Takve činjenice kao što su porast revolucionarnog pokreta ugnjetenih naroda u Kini, u Indoneziji, u Indiji itd. i sve veće simpatije tih naroda za SSSR – nedvosmisleno govore o tome.

Era neometanog eksploatisanja i ugnjetavanja kolonija i zavisnih zemalja je prošla.

Nastupila je era oslobodilačkih revolucija u kolonijalnim i zavisnim zemljama, era buđenja proletarijata tih zemalja, era njihove hegemonije u revoluciji.

3.

Posejavši seme revolucije kako u centre imperijalizma, tako i u njegovu pozadinu, oslabivši moć imperijalizma u „metropolama“ i poljuljavši njegovu vladavinu u kolonijama, – Oktobarska revolucija dovela je time u pitanje i samo postojanje svetskog kapitalizma u celini.

Dok je spontani razvitak kapitalizma u uslovima imperijalizma prerastao, – usled svoje neravnomernosti, usled neizbežnosti konflikata i ratnih sukoba, najzad, usled nečuvene imperijalističke klanice, – u proces truljenja i umiranja kapitalizma, dotle su Oktobarska revolucija i s njom povezano otpadanje jedne ogromne zemlja od svetskog sistema kapitalizma morali ubrzati taj proces, potkopavajući korak po korak same temelje svetskog imperijalizma.

Ne samo to. Podrivajući imperijalizam, Oktobarska revolucija je istovremeno stvorila, u vidu prve proleterske diktature, moćnu i otvorenu bazu svetskog revolucionarnog pokreta, koju on ranije nikad nije imao i na koju se on sada može osloniti. Ona je stvorila onaj moćni i otvoreni centar svetskog revolucionarnog pokreta koji on ranije nikad nije imao i oko kojeg se on sada može okupljati, organizujući jedinstveni revolucionarni front proletera i ugnjetenih naroda svih zemalja protiv imperijalizma.

To znači, pre svega, da je Oktobarska revolucija zadala svetskom kapitalizmu smrtnu ranu, od koje se on više nikad neće oporaviti. Baš zbog toga kapitalizam nikad više neće povratiti sebi onu „ravnotežu“ i onu „stabilnost“, koju je imao pre Oktobra. Kapitalizam se može delimično stabilizovati, on može racionalizovati svoju proizvodnju, predati upravu zemlje fašizmu, privremeno sputati radničku klasu, ali on nikad neće povratiti sebi ono „spokojstvo“ i onu „sigurnost“ i onu „ravnotežu“ i onu „stabilnost“ kojima se on ranije kočoperio, jer je kriza svetskog kapitalizma došla do takvog stepena razvitka kada plamen revolucije neizbežno mora izbijati čas u centrima imperijalizma, čas na periferiji, uništavajući kapitalističke zakrpe i približavajući iz dana u dan pad kapitalizma. Tačno onako kao u poznatoj basni „rep iz blata – klun u blato, kljun iz blata – rep u blato“.

To znači, drugo, da li je Oktobarska revolucija uzdigla na određenu visinu snagu i značaj, hrabrost i borbenu spremnost ugnjetenih klasa čitavog sveta, primoravajući vladajuće klase da računaju s njima kao s novim ozbiljnim faktorom. Sada se na radne mase sveta ne može više gledati kao na „slepu gomilu“ koja luta u tami i koja nema perspektiva, jer je Oktobarska revolucija stvorila za njih svetionik koji im osvetljava put i otvara perspektive. Ako ranije nije postojao jedan svetski javni forum otkuda bi se mogle demonstrirati i uobličavati nade i zežnje ugnjetenih klasa, sada takav forum postoji u vidu prve proleterske diktature. Teško da se može sumnjati u to da bi uništenje tog foruma za dugo vremena prekrilo društveno-politički život „naprednih zemalja“ mrakom neobuzdane crne reakcije. Ne može seporicati da čak i sama činjenica što postoji „boljševička država“ obuzdava mračne sile reakcije, olakšavajući ugnjetenim klasama borbu za njihovo oslobođenje. Time se upravo i objašnjava ona životinjska mržnja koju gaje eksploatatori svih zemalja prema boljševicima. Istorija se ponavlja, iako na novoj osnovi. Kao što je ranije, u periodu propadanja feudalizma, reč „jakobinac“ kod aristokrata svih zemalja izazivala užas i gnjušanje, tako i sada, u periodu propadanja kapitalizma reč „boljševik“ izaziva u buržoaskim zemljama užas i gnušanje. I obrnuto, kao što je ranije Pariz bio utočište škola za revolucionarne predstavnike buržoazije u njenom usponu, tako je sada Moskva utočište i škola za revolucionarne predstavnike buržoazije u njenom usponu. Mržnja prema jakobincima nije spasla feudalizam od sloma- Može li se sumnjati u to da mržnja prema boljševicima neće spasti kapitalizam od njegovo neizbežnog poraza?

Era „stabilnosti“ kapitalizma je prošla, odnevši sa sobom legendu o nepokolebljivosti buržoaskog poretka.

Nastupila je era propadanja kapitalizma.

4.

Oktobarska revolucija nije samo revolucija u oblasti ekonomskih, društvenih i političkih odnosa. Ona je ujedno revolucija u umovima, revolucija u ideologiji radničke klase. Oktobarska revolucija rodila se i ojčala pod zastavom marksizma, pod zastavom ideje diktature proletarijata, pod zastavom lenjinizma, koji je marksizam epohe imperijalizma i proleterskih revolucija. Zato ona znači pobedu marksizma nad reformizmom, pobedu lenjinizma nad socijal-demokratizmom, pobedu III Internacionale nad II Internacionalom.

Oktobarska revolucija povukla je nepremostivu brazdu između marksizma i socijal-demokratizma, između politike lenjinizma i politike socijal-demokratizma. Ranije, pre pobede diktature proletarijata, socijal-demokratija se mogla kititi zastavom marksizma ne poričući otvoreno ideju diktature proletarijata, ali i ne radeći ništa, apsolutno ništa da približi ostvarenje te ideje, jer takvo držanje socijal-demokratije nije stvaralo nikakve opasnosti po kapitalizam. Tada, u tom periodu, socijal-demokratija se formalno stapala ili gotovo stapala s marksizmom. Sada, posle pobede diktature proletarijata, kad je svako svojim očima video k čemu vodi marksizam i šta može značiti njegova pobeda, socijal-demokratija ne može više da se kiti zastavom marksizma, ne može da koketira s idejom diktature proletarijata a da ne stvara izvesnu opasnost po kapitalizam. Odavno prekinuvši s duhom marksizma, ona je bila prinuđena da prekine i sa zastavom marksizma, ustala je otvoreno i nedvosmisleno protiv čeda marksizma, protiv Oktobarske revolucije, protiv prve diktature proletarijata na svetu. Sada se ona morala ograditi, i zaista se ogradila, od marksizma, jer u današnjim prilikama, nije moguće nazvati se marksistom, a ne pomagati otvoreno i bez rezerve prvu proletersku diktaturu na svetu, ne voditi revolucionarnu borbu protiv svoje buržoazije, ne stvarati uslove za pobedu diktature proletarijata u svojoj vlastitoj zemlji. Između socijal-demokratije i marksizma pukla je provalija. Odsada jedini nosilac i bedem marksizma jeste lenjinizam, komunizam.

Ali stvar se nije ograničila samo na to. Razgraničivši socijal-demokratiju i marksizam, Oktobarska revolucija pošla je dalje, odbacivši je u tabor direktnih branilaca kapitalizma protiv prve proleterske diktature na svetu. Kada gg. Adleri u Baueri, Velsi i Levi, Longei i Blimu kude „sovjetski režim“, slaveći parlamentarnu „demokratiju“, onda oni time hoće da kažu da se bore i da će se boriti za restauraciju kapitalističkog pokretka u SSSR, za održanje kapitalističkog ropstva u „civilizovanim“ državama. Današnji socijal-demokratizam jeste idejni oslonac kapitalizma. Lenjin je po sto puta bio u pravu kad je rekao da su današnji socijal-demokratski političari „pravi agenti buržoazije u radničkom pokretu, radničke sluge kapitalističke klase“, da će oni u „građanskom ratu proletarijata protiv buržoazije“ neizbježno stati „na stranu versaljaca protiv komunara“. Nemoguće je svršiti s kapitalizmom dok se ne svrši sa socijal-demokratizmom u radničkom pokretu. Zato je era umiranja kapitalizma ujedno i era umiranja socijal-demokratizma u radničkom pokretu. Veliki značaj Oktobarske revolucije sastoji se, pored ostalog, u tome što ona znači neizbežnu pobedu lenjinizma nad socijal-demokratizmom u svetskom radničkom pokretu.

Era vladavine II  Internacionale i socijal-demokratizma u radničkom pokretu završena je.

Nastupila je era vladavine lenjinizma i III Internacionale.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s